''Сваки који хоће побожно да живи, биће гоњен''

''Сваки који хоће побожно да живи, биће гоњен''


''Нико нема право да каже то није моја ствар''

Затрпани бројним ''информацијама'' и небулозама сваке врсте, све чешће се предајемо молитвама, јер нас само оне у овом смутном времену снаже и чувају нам мир и разум...

Свакодневно узносимо молитве Господу да нас сачува од ''злога''. Господа молимо да опомене и уразуми моћне и бездушне, да ојача и охрабри уморно и посустало Српство... Господе, опрости нама грешнима и недостојнима, што не можемо више да подносимо ову срамоту, што не можемо да издржимо ово мучење па морамо да проговоримо следећи речи Светог Теодора Студита:

"Заповијест је Господња да не останемо нијеми у временима када је вјера у опасности. Када је у питању вјера, нико нема право да каже, 'ко сам ја?'. Нема право ни свештеник,..ни владар,..ни земљоделац,..ни бескућник који једва долази до дневног следовања. Нико нема право да каже није моја ствар или то ме не занима. Камење ће завикати, а ти зар да останеш нијем и незаинтересован?"



''Вукови у јагњећој кожи''

пљују нам у лице... а ми?

Ма колико спремни на све, научени да ''нас ништа не сме изненадити'', изненађени смо безобзирношћу са којом неки наши црквени моћници - белосветски послушници не презају ни од чега да се додворе моћницима устоличеним у Риму и у престоницама највећих светских сила.

Очигледно наручен, добро припремљен интервју Марка Лопушине са ''верским аналитичарем'' (неко ново, модерно занимање?!) Живицом Туцићем објављен на Новинару.де не само да нас је затекао помало неспремне, већ нас је запрепастио... Навиру питања:

Коме су потребни овакви интервјуи?

Шта им је циљ?

И, може ли, и сме ли циљ да оправдава средства?

Одговоре смо до недавно могли да слутимо.

Сада их знамо.

Ево шта одговара господин ''верски аналитичар'' на питање шта мисли о сукобу митрополита Амфилохија и владике Артемија:

''Не мислим да је у цркви присутан сукоб између епископа Артемија и митрополита Амфилохија, већ се сам Артемије сукобљава са Синодом и већим делом цркве.''

Ако се вратимо на речи ''верског аналитичара'' са почетка текста где каже: ''цркву не чини само патријарх, иако је њен поглавар, већ народ, свештенство са епископатом и монаштво'', неминовно се намећу питања:

Ко је, када и како утврдио да се епископ Артемије сукобљава са већим делом цркве?!

Откуда таква знања ''верском аналитичару''?

Није ли истина да је оваквом изјавом дотични господин пљунуо у лице верујућем народу, његовим светосавским коренима, највећим људским и српским идеалима и највернијим следбеницима самога Христа?

Истински верујући народ зна да је већи део цркве уз владику Артемија! Јер, верни народ следи праве духовнике, а не ''вукове у јагњећој кожи''! Верни народ не одступа од свога Христа и учења Св. Саве, светог Владике Николаја, авве Јустина. Верни народ пева своме духовноме пастиру и за њега се усрдно моли Господу, a народни песник, далековидим и суптилним, песничким срцем, надрастајући своје досадашње песме остави за вечност стихове:

КО НЕ ВОЛИ АРТЕМИЈА?

Ко не воли Артемија,

Ујела га љута змија,

Ко пред њиме може стати,

Ко нам бољи пример дати?



Кад се брани српско име,

Ко то може стат' пред њиме,

Кад се брани Кос-Мет свети,

Ко је онај што му прети?



Ко пред тобом стати смије,

Правдениче, Артемије?

Коме твоје име смета,

Мучениче са Кос-Мета!?



Ко је онај што одлуке,

Твоје може да исправља?

Ти си чувар српске вере,

И изворног Правосавља!


Ко су они што те куде,

Без основа и покрића?

Кад ми знамо да си витез,

Жив наследник Немањића!



Баш у врху од Синода,

Појави се пар изрода,

Па пољупци, ''част им свака'',

Под мантијом петокрака!



Хулитељи вере своје,

Антихристи, помрчино,

Не газите Устав цркве,

И надлештво владичино!



Артемије правду твори,

Штује Бога, Устав, људе,

Као Божји верни слуга,

Нек ПАТРИЈАРХ СРПСКИ БУДЕ!



Миладин Шошкић

Ко је и шта је данашњи Синод?

Много је питања која траже јасан и брз одговор:

Ко је и шта је Синод? Шта су му права, а шта обавезе? Ко су и какви су чланови данашњег Синода? Како Синод обавља своје дужности? И зар није дужност Синода да се стара да се одлуке Сабора спроведу? Зашто се неспровођењем ових одлука Синод сукобљава са истинским ''већим делом цркве'', тј. са народом и најбољим делом монаштва и свештенства? Зашто не поштује њихову веру нераскидиво утемељену на Истини за коју вековима мученички страдају најбољи српски синови?

Споменућу само две одлуке Сабора које моћни ''Синод и већи део цркве'', а са којим се, по тврдњи ''верског аналитичара'' сукобљава владика Артемије нису спровели у дело:

Одлуку да СПЦ иступи из Светског Савета Цркава, и

одлуку да се Литургија служи по вековном устројству Цркве.

На тему чланства у Светском савету цркава написани су бројни текстови и ја не бих да то шире објашњавам. Подсећам на Сопоћански апел који је потписало више од 250 свештених лица, монаха и монахиња 2001.године. Пре тога, 1997.године је Архијерејски сабор донео одлуку о иступању српске цркве из Светског савета цркава али, на жалост, та одлука никад није спроведена у дело, нити је дато било какво објашњење. Ћутањем и ''скривањем главе у песак'' се не решавају проблеми. Само се гомилају, то свако зна... Поставља се питање коме је у интересу да се проблеми у СПЦ стварају и гомилају?



''Брат'' или самозванац?

Много је тога што Синод под вођством Црногорског митрополита ради на штету и Цркве и Светосавља, Православља, на штету српског народа чије је име митрополит избрисао из своје митрополије... Узгред да напоменем: ако пажљиво пратите шта говори митрополит, утврдићете да се свесрдно труди да реч ''српски'' што ређе спомене, у чему ,невероватно, успева. Тако смо добили ''заменика патријарха Српске Православне Цркве'' коме ће, изгледа, први задатак бити да што пре из имена избаци ''Српска'', као што је то учинио са именом митрополије на чијем је челу. Ако би, не дај Боже, због ''добре сарадње са државом'', митрополит Амфилохије био изабран за патријарха, вероватно би се представљао као патријарх православне цркве, пошто он већ подуго реч “српски” не употребљава.

Наравно, ако му ми, Срби, то дозволимо! Мало је оних који се усуђују да ''моћнику са Цетиња'' истину кажу. Али, непоколебљиви борац за Српство и стамени стуб Светосавља у овим смутним временима, ововремени косовско- метохијски мученик, владика Артемије на питање ''када ће посетити митрополију Црногорско-приморску'' јасно одговара: ''кад јој се у назив врати име српска''.

Раздирани безбројним поделама, раздробљени у ''ситне комаде'' упорно покушавамо да се даље не делимо. Боримо се да издржимо неиздрживо. Јер, деле нас они који то ни по коју цену не би смели, они чија је СВЕТА ДУЖНОСТ да чувају народно јединство, јединство народнога духа.

''Великаши проклете вам душе,

На комате раздробисте царство'' певао је Србин, духовни челник велике и тада славне Црне Горе. Данас друге песме и други гласови стижу са тих страна… Не смемо ни да почнемо да анализирамо шта су нам наша браћа из Црне Горе све учинила. Колико смо се, ми Срби из Србије, повлачили и колико се повлачимо правећи места за нашу ''браћу'' из Црне Горе. И погледајмо, како нам се ''братски'' враћа. А предводницима њиховим, духовним и државним нека служи на част! Ако још знају да та реч постоји. Значење њено давно су заборавили.

Знамо ми добро да је све подложно променама, да се све мења, да је само Господ Бог и Реч Господња једна, вечита и непроменљива. То би морао знати и господин Туцић који је ''две деценије служио у кабинету патријарха Павла'', а који смело устврди да је СПЦ потребна хитна реформа! Овом изјавом погазио је ''верски аналитичар'' и веру и СПЦ! Откуда му толико ''памети''? Је ли он то мудрији и учевнији од св. Владике Николаја и авве Јустина?

Где је он те ''своје науке'' изучио?

Или, нечије туђе науке нама ''продаје'' као своје?

Биће да је ово друго.



''Два без душе, трећи без главе!''

Свесни да много тога није добро у нашој Светој, Саборној и Апостолској Цркви, молимо се Господу да нам да и сачува духовнике који ће Српском Православном Црквом управљати ''како ваља и доликује'', који неће служити туђинским интересима и који ће тежити вечним вредностима и својим животима и делима народу сведочити веру и водити га ''узаним и трновитим путем Господњим''. О великом паду нашег свештенства и монаштва свакодневно са зебњом у срцу говоримо и Господу се молимо да их на прави пут врати. Јер, да би се стање у цркви поправило, нису потребне реформе. Потребно је да се свако врати Господу и да његове заповести следи. Због тајно припреманих и ''очекиваних'' реформи, неки од духовника су ''заборавили'' своје свете дужности, па својим понашањем свакодневно саблажњавају верни народ.

Читавим ''интервјуом'' доминира отворена нетрпељивост ''верског аналитичара'' према владики Артемију и нескривена симпатија за ''оцеиздајице и оцеубице'': митрополита Амфилохија који је издао и изневерио свога духовнога оца авву Јустина, и викарног епископа Теодосија који је отказао послушност своме духовноме оцу, преосвећеном владики Артемију.

Може ли то бити случајност?

Не каже народна мудрост узалуд ''Два без душе, трећи без главе''. Само је овде, чини се, више њих без душе, али, Господ ће дати да нам главе остану уздигнуте.


Опет је на делу ''сеча кнезова''

Овако сраман напад на владику Артемија не долази случајно. Смишљено и организовано, без имало части и морала, ударају на најчвршћи стуб и народну узданицу. Опет је на делу ''сеча кнезова''. Све што је најбоље у Срба треба сатанизовати, нацрнити, омаловажити, лажно оптужити, на правди Бога срамно осудити… Сетимо се само тога како су прогонили и прогнали св. Владику Николаја, како су прогонили авву Јустина. Та иста, такозвана ''браћа у Христу''. И погледајмо, ко се још тих ситних душа сећа. Остао је само горак укус и презир према њима, а наши духовни светионици још јаснијом светлошћу светле и пут ка Господу осветљавају народу своме, народу Српском.

Господ је једини Судија и једино Његов суд је коначан.

У Њега се уздамо.

Но, да направимо кратко поређење деловања владике Артемија у епархији рашко-призренској и деловања и резултата митрополита ''Православне митрополије црногорско-приморске'' из чијег је имена избрисано име српско.

Док се епископ рашко-призренски свим својим снагама, а уз Божију помоћ, пркосећи земаљским моћницима бори за ''царство небеско'' чувајући и храбрећи своју паству, митрополит потпуно занемарујући своју епархију пуну сваковрсних проблема, чини све да владику Артемија осујети и онемогући у његовој Голијатској борби за Српско Косово и Метохију. Много је очигледних примера подметања и подвала митрополитових пред којима Човек не може да не поцрвени. Митрополит и његови сатрапи то чине не трепнувши!

Можда је владика Артемије ''крив'' што није, попут других владика са српских простора захваћених ратом, напустио свој народ и своју епархију?

Можда је владика Артемије ''крив'' што се око две трећине монаштва СПЦ налази у епархији рашко-приренској где се напаја духовним нектарима Православља и Светосавља и чврсто стоји на бранику свете српске земље?

Присетимо се само потписивања ''Меморандума о разумевању о договореним општим принципима за обнову објеката Српске Православне Цркве на простору КиМ'' и начина на који је митрополит ово бранио пред збуњеном српском јавношћу. Бранио је и брани митрополит Амфилохије оно што се не може одбранити, сем грубом силом и насиљем!

Присетимо се догађања око подношења тужби против земаља које нису сачувале српску баштину на Косову и Метохији, притисака и претњи којима је био изложен преосвећени владика Артемије.

Погледајмо шта су рушитељи и уништивачи српских манастира и светиња на Косову и Метохији, којима су потписници срамног Меморандума поверили њихову обнову, досад урадили!

Резултат је поражавајући, и - очекиван.

Јер, они нису рушили да би поново градили и обнављали.

Ово рушење је било да се уништи и затре.

Потписивање и ''одбрана'' Меморандума одвијала се у режији ''црногорско приморског митрополита, који се потрудио да уради оно што досад није урадио нико и који ће по томе остати упамћен ''за вјеки вјеков''. За његовог ''вакта'', по његовој наредби, у тој је митрополији избрисана реч српска''... На радост и уз помоћ Ватикана и његових ''бискупа'' у одеждама СПЦ.

Упадљиве и непријатно очигледне су биле ситуације које је митрополит користио да се појави на Косову и Метохији, да служи са преосвећеним владиком, и ововременом мучеником косовско-метохијским, покушавајући да у народу створи привид јединства и једнодушја.

У сећање нам се упорно враћа прича његова како у те наше, српске манастире на Косову и Метохији, долазе и Шиптари да се моле и са колико ревности они то чине. Митрополит каже да ми, Срби, не умемо да поштујемо своје светиње, и само што није рекао, али то се из његових речи може закључити, треба да их препустимо Шиптарима. Тада они, Шиптари, још нису имали храбрости да траже и присвајају наше светиње. Он им својим ''беседама'' отвара врата и позива их на бесрамну отимачину нашег, српског. И, почиње проглашавање српских светиња ''албанским културним наслеђам''. Наше цркве, задужбине наших владара сада већ представљају као цркве албанско-византијског стила!

Издаја и продаја најсветије српске земље је очигледна. Савремене ''потурице'' харају и Србијом и Српством.

Господе Боже, молимо те, сачувај нас...

Када смо пре неколико година чули да Амфилохије у Дечанима има свога ''тројанског коња'', мислили смо да је та тврдња претерана. Тада су све ове ''прљаве игре'' још биле доста скривене, па су само најбољи зналци стања у СПЦ могли то да примете. Данас је већини све јасно.

Са тугом се присећам једног одласка у манастир Дечане и сусрета са тадашњим игуманом манастира. Оставио нас је без даха својом појавом и смерношћу! Када данас гледамо владику Теодосија, то није исти човек. Нема у њему оне Божанске милости и благости, изобличиле су га ''грдне мисли и рђаве намере''. Изобличиле су га сујета и мржња. Са жаљењем гледамо како послушнички и поданички следи митрополита због чијег ће се дела и деловања срамити часни део Црне Горе и цело Српство. А тек недавна посета ''болесном патријарху''! Да би неупућени помислили да за своја непочинства ''оцеубице'' имају благослов Његове светости!


''Сурови вукови '' или монаси

Вратимо се нашем ''верском аналитичару'' који на свако постављено питање одговара као онај ђак који је из хемије научио само лекцију о бакру, па кад га професор пита о гвожђу он почиње: Гвожђе је важан хемијски елемент, али је бакар важнији и наставља причу о бакру. Тако ''верски аналитичар'' каже:

''Теодосије је и те како потребан Косову и Метохији исто тако и манастиру Дечани. Не желим да замислим ситуацију да епископ Теодосије не буде у том манастиру и да се догоди да с њим манастир напусти и целокупно братство Дечана.''

Шта је умислио ''верски аналитичар''? Мисли да некога интересује шта он, Туцић, жели и може ли да замисли да Теодосије не буде у Дечанима?! Чији су Дечани? Није ли својим срамним понашањем дечанско братство заслужило најстрожу казну коју за таква недела устав СПЦ и канони прописују?! Није ли Теодосије са својим ''братством'' осрамотио највеличанственију српску задужбину из времена процвата средњевековне српске државе, задужбину два владара из династије Немањића, краља Стефана Дечанског и сина му, Цара Душана?! Нису ли ''дечански монаси'' оскрнавили задужбину светога краља? И, верују ли они у Бога и боје ли Га се?!

Јесу ли они прави монаси или ''сурови вукови''?

Нису ли се својим поступцима претворили у ''сурове вукове'', како је o таквимa говорио апостол Павле, обучени у монашке ризе.

Интересантно је и питање новинара '' Шта мислите о владики Артемију?'' Кога може да занима шта Живица Туцић мисли о владики Артемију?

''Верски аналитичар'' Туцић, својом ''анализама'', уместо да нас непристрасно, професионално обавести, о стварима о којима говори, пре има намеру да нас обмане својим полуистинама, говорећи онако ''паушално'' о свему, без доказа и детаља. Тако каже:

''Епископ Артемије се и раније, док још није био епископ, сукобљавао с владикама, јер им је писао критична писма. И с патријархом Павлом је полемисао. Годинама критикује наводни претерани екуменизам српске патирјаршије, сваки сусрет ма ког епископа с претставницима неправославних цркава или учешће на међуцрквеним конференцијама. Цариградска патријаршија, прва у православљу упозоравала је епископа Артемија због контаката с грчким старокалендарским расколницима. Пре више месеци и у Москви је настао проблем с некима који су имали Артемијев благослов. Епископ Артемије, једноставно, жели да се свуда ангажује.''

Има ли истине у овоме што говори ''верски аналитичар'' Туцић?

Истина је да је владика Артемије ''полемисао'' са патријархом Павлом, али не зато што '' не попштује свог патријарха'', како су му браћа архијереји приписивали, већ је '' гоњен својом савешћу, изражавао отворено неслагање са појединим вашим ставовима или поступцима ''јер верује да '' на јавне поступке јавних личности треба и јавно реаговати''. Према томе, ''никада није било речи о поштовању или непоштовању, него о сучељавању различитих мишљења и ставова. Не беше ли тога и међу апостолима?'', пита владика Артемије у отвореном писму патријарху Павлу.

Присетимо се да је та полемика уследила после одласка патријарха Павла Милошевићу '' на ноге'' да му честита 29. новембар , '' празник рођења државе која је умрла пре 10 година''. У своме писму патријарху, владика Артемије каже:

'' Данас, кад се цео народ труди и запиње из петних жила да се ослободи овог губитничког и ненародног режима, да Србију извуче из провалије у коју је гурнута рукама '' мудрог вође'', Ви, пастир народа, духовни отац и учитељ, окрећете леђа своме народу и својим одласком на '' прославу 29. новембра'' учвршћујете расклиматани престо Упропаститеља српског народа продужујући му предсмртну агонију на ко зна које још време.'' И пита: '' Како схватити тај поступак, Ваша Светости, како га народу објаснити?''

Добро знамо да то није било једино протестно писмо упућено патријарху Павлу тим поводом? Зар га због те ''полемике'' треба оптужити? Пре се може закључити да ''верски аналитичар жали што је тако ''жестока нота'' упућена ''вођи''па, у своје име, генерализује оптужбу против владике Артемија ?

Истина је такође да владика Артемије ''годинама критикује не ''наводни'' него стварни и претерани екуменизам српске патирјаршије, сваки сусрет ма ког епископа с претставницима неправославних цркава или учешће на међуцрквеним конференцијама.''

Оно што ''верски аналитичар'' Туцић назива ''наводни претерани екуменизам'', авва Јустин Поповић је назвао ''СВЕЈЕРЕС''. Коме онда треба да верујемо?. Неком приученом ''верском аналитичару'' или челнику православља, '' скривеној савести Православља''?

Истина је да је годинама владика Артемије критиковао неканонске екуменистичке сусрете које организује Светски савет цркава, као главни заговорник екуменизма. Екуменски покрет жели да уједини све цркве, све вере, без обзира на то у шта верују, у једну религију јер је ''један Бог''. О. Јустин, наводећи 45. канон светих апостола који забрањује епископу, свештенику или ђакону учешће у екуменским састанцима и молитву са јеретицима под претњом одлучивања од цркве и каже да је то''јасно и за комарчеву свест''.О. Јустин пита архијереје: ''Колико дуго ћемо обесвећивати наше свето Православље са вашим кукавним ставом према екуменизму и светском савету цркава који је директно супротан светом предању''

'' Верски аналитичар'' Туцић назива грчке старокалендарце '' расколницима'', јер користе стари календар.? По тој логици би и нас требало назвати ''расколницима'' јер користимо исти календар. Не најављује ли ''верски аналитичар'' и ''реформу календара'', поред осталих хитних реформи за које се залаже?

Што се тиче Васељенског патријарха, познато је да су монаси Свете Горе објавили ''Саопштење '' у коме се не само критички осврћу, већ и осуђују папину посету Васељенском патријарху, заједичке молитве и друге противканонске обреде и кажу:

''С Божијом милошћу, Света Гора остаје верна - као и православни народ Господњи - вери светих апостола и светих отаца, и такође и из љубави према инославнима, којима се суштински помаже када православни са својим неодступним православним ставом укажу на размере њиховог духовног отуђења и начин на који се они могу излечити. ''

Нису ли због тога монаси манастира Есфигмен отказали послушност Васељенском патријарху, а он годинама настоји да их из манастира избаци?

Као духовно чедо о. Јустина, владика Артемије остаје доследан учењу свог великог духовника. Између осталог, у тој борби за истинско православље владика Артемије је приредио књигу ''Екуменизам. Пут који води у пропаст'', Људмиле Перепјолкине .

Како епископ може ''усаглашавати своје ставове са Синодом и Сабором'', ако не дијалогом, изношењем свога мишљења, става, борбом за Истину? Значи ли, по ''верском аналитичару'' да сви могу износити своје ставове, спроводити их, чак и кад су супротни одлукама Сабора, само владика Артемије не сме ни да говори ни да пише?

Они, ''ватикански '' све смеју, а православне и правоверне владике и владика Артемије не смеју?!

Да ли је грех исповедати православну веру на начин како смо је у наслеђе добили и како је то остало од апостолских дана, како то чине правоверне владике, монаштво и свештенство и како српски народ једино жели и зна?



Зашто ''верски аналитичар'' епископу Артемију

замера што само ради свој посао?!

Од владике Артемија се неосновано и супротно канонима захтева послушност и допуштање да се у његове надлежности епископа меша ко и како хоће, не поштујући канонску и јурисдикцијску надлежност и намећући му своја виђења и решења када је у питању обнова наших цркава и манастира на Косову и Метохији.

Истовремено, други се подстичу на непослушност и с пуно хвале се говори о непослушности викарног епископа Теодосија! Заиста, сулудо!

Није ли овим озбиљно угрожен вековни црквени поредак? Није ли ово најава анархије са циљем потпуног уништења истинске Српске Православне Цркве?

У шта би се наша црква претворила ако би ово безумље победило? Не дај Господе...

Нисам стручњак за литургијска питања, и немам намеру да то будем. Знам само да немам право да напустим оно што смо од предака кроз векове наследили. Знам да имамо обавезу да своју децу и унуке томе научимо. Да чувају највећу драгоценост коју им остављамо у наслеђе: неоскрнављену веру у Господа нашега и непромењен начин исповедања вере од апостолских времена и живљење у њој. Наше душе најбоље осећају снагу праве молитве Господу и праве литургије. Исувише су малени умови смислили те реформе да бисмо за њима могли кренути.

Потпуно смо свесни да је много оних који су од праве вере отпали. Отпали су од Господа. И од српскога стабла. И данас отпадају, јер са дрвета отпадају суве гране, цветови који не носе плод. '' А по плодовима њиховим познаћете их'', речено је. И сви они којима се не свиђа истинско, изворно Православље какво нам је оставио Свети Сава могу и треба да иду и да оставе нас и нашу Цркву која је заостала и конзервативна, ''одвојена од народа завесом, дверима и тајним молитвама''. Немају право да нам скрнаве светиње и да уносе немир и страх у наше душе! Проклети били сви који то чине!

Занимљив је одговор ''верског аналитичара '' и на питање: ''Посетили сте више пута Његову светост. Како је патријарх?'' Ево шта, између осталог, као одговор на ово јасно и недвосмислено питање каже ''верски аналитичар'': ''Имам утисак да патријархов заменик, архиепископ Амфилохије, свој посао обавља добро. Амфилохије рукополаже, свакодневно служи, прима домаће и стране посетиоце, контактира с државом. Црква једном речју „добро функционише“ и није у „ванредном стању“. Ипак, због болести патријарха Павла ја сам за то да се изабере нови поглавар СПЦ што пре.''

Опет ''верски аналитичар'' упорно и без стида и срама говори оно што му је ''наручено и наређено''. Ко га пита за Амфилохија? Ко га пита шта он мисли да ли треба бирати новог ''поглавара СПЦ''?! Потпуно је јасно шта Устав СПЦ и канони кажу, али ''верски аналитичар'' и не спомиње ни Устав ни каноне? Што би народ рекао: ''Ко о чему, баба о уштипцима''. Поступа се по наређењима ''заменика Божијег устоличеног у Риму'' коме верно служи део епископата СПЦ, на нашу жалост и нашу и њихову срамоту. А ''верски аналитичар'' је ту да нам ''потура кукавичја јаја''.

Посебно је опасно то ''контактирање са државом''! ''Црногорски лоби'' у Србији, на челним позицијама у држави и цркви ( Тадић- Амфилохије) вуче државу Србију у потпуну пропаст и то је свима јасно. Само господин Туцић има речи хвале за то?!

У народу се све чешће чује како је наш патријарх ''заточен на ВМА'' како би ''ватиканска клика'' могла да настави разбијање и уништавање СПЦ. После свега, није тешко посумњати у званичне извештаје који стижу из Синода, који се специјализовао за замагљивање ситуације и за неслужење народу.

На питање ''Какве су промене потребне Цркви?'', ''верски аналитичар'' опет говори о ''архиепископу Амфилохију'' који је ''као заменик поглавара пре обновитељ, него реформатор''. И још каже да '' када буде изабран нови патријарх, биће то прилика да се осмисли шта треба хитно да се уради, јер у неким областима црква знатно касни иза друштва.''



''Који хоће побожно да живи, биће гоњен''

Истина је, много тога треба у цркви урадити. Вратити Српску Православну Цркву са пута апостазије којим је ''заменик поглавара'' и његови послушници ''новотарци'' воде. Потребно је повести верни српски народ у духовни препород вођени светошћу и снагом вере Светога Саве, Светога Владике Николаја и аве Јустина. Потребно је вратити Српском народу снагу да настави путем својих славних, непоколебљивих и непогрешивих предака којима је борба за ''крст часни и слободу златну'' била водиља, а ''царство небеско'' циљ.

Са неизмерном вером у Бога, настављамо овом уском стазом Господњом свесни истинитости речи светог апостола Павла ''Сваки који хоће побожно да живи, биће гоњен''. Господа молимо да нам да снаге и да помогне нашу борбу да Га следимо.

Господе, смилуј се на нас грешне, опрости и помилуј нас... Помози нам Господе! Сачувај нас, верни српски народ, твоје покорно стадо и наше добре пастире. Сачувај нас Господе...

У окупираној српској земљи,

Октобра 2008.године

Косовка девојка