Radosna вest - Радосна вест

О БОГУ -- СТАРАЦ ЈУЛИЈАН

САВЕТ РОДИТЕЉИМА - СТАРАЦ ЈУЛИЈАН

ПОСЛЕДЊА ВРЕМЕНА -- СТАРАЦ ЈУЛИЈАН

ПОКАЈАЊЕ И ИСПОВЕСТ -- СТАРАЦ ЈУЛИЈАН

СВЕТА РЕВНОСТ - Архиепископ Аверкије Уочи Антихристова доласка

СВЕТА РЕВНОСТ - Архиепископ Аверкије

Уочи Антихристова доласка

Знаш знаке антихристова доласка:
Али немој да их држиш само за себе,
Него их свакоме штедро саопштавај.
(Св. Кирил, Архиепископ Јерусалимски)

Ближи се велик и радосни празник Рождества Христова. Многи Руси и уопште православни људи који живе у расејању одавно се боре за то да се код нас уведе нови календар и са се тако овај празник слави заједно са Американцима и свим инословнима који у својој цркви користе нови календар, како се не бисмо раздвајали од њих.

Али они не знају, или, тачније, не желе да знају, да савремени људи на Западу више немају Рождество Христово сем у малим изузецима. Божић је замењен некаквим "зимским пра-зником" у којем нема чак ни помена од Христа Спаситеља него је главни лик живахни румени старчић седе браде који весело дели деци дарове и чије се фигуре и представе свугде могу видети у време овога "празника". Велики дани припреме за превелики догађај јављања у свету Оваплоћенога Сина Божјега претворени су сада у дане бучног "бизниса"- када милиони користе прилику да се обогате.. А о Христу Спаситељу ту нико више и не мисли ! Пресвето Име Његово нико и не помиње!

Како се то догодило?

То је, разуке се, велико "постигнуће" слугу Антихриста који долази и који ће настојати да људима замени Христа Спаситеља, да дође на Његово место.
Далеко смо ми од дрскости да предсказујемо тачан рок појаве Антихриста, јер Слово Божје, устима Самога Господа Исуса Христа, јасно сведочи о томе да то нико од људи не може знати. А о дану томе и о часу нико не зна; ни ангели небески, до Отац мој сам (Мт. 24,36)- то је рекао Господ говорећи о Свом Другом Доласку и крају овога света, уочи чега и треба да се појави Антихрист.

Али Господ је истовремено указао и на мноштво знакова близине Свога Другог Доласка и краја света, завршивши следећим светом: А од смокве научите поуку: када се гране њене већ подмладе и олистају, знате да је близу лето. Тако и ви кад видите све ово, знајте да је близу, пред вратима (Мт. 25,32-33).

Исто тако и у апостолским посланицама имамо мноштво указивања на то којим ше се знацима карактерисати епоха појаве Антихриста и какав ће он сам бити (види, на пример, 2. Пет. 2 и 3, 1.Јн. 2 и 4, 2. Тим. 3,1-14 и, посебно, 1. Сол. 4,16-18; 5,1-11 И 2. Сол. 2 ).

А велики Отац Цркве свети Кирил, Архиепископ јерусалимски, у својим предрагоценим и дубокомисленим Поукама за оглашене непосре-дно и одлучно саветује хришћане : "Знаш знаке антихристова доласка; али немој да их држиш само за себе, него их свакоме штедро саопштавај" (Поука петнаеста).

Ето, на основу свега горе реченог ми имамо не само право него и свештени обавезу да у ономе што се догађа у свету видимо испуњење свега онога што су прорекли Слово Божје исвети Оци Цркве о Антихристу и о последњим временима, братски одвраћајућа све верујуће од лакомислености и равнодушности према нескривеним знацима времена.

А тих све бројнијих уистину страшних знакова времена толико се нагомилало, да чак и они који су нас још недавно осуђивали због тога што превише пишемо о Антихристу, сада почињу да прозиру и да признају да смо били у праву када смо дизали на узбуну док је већина пребивала у некаквој апатији, уопште не примећујући куда иде савремени свет.

Зар је икада у прошлости било таквога времена којему би толико одговарао назив "последња времена"?

У последње дане- обратимо пажњу на то шта свети Апостол наглашава као одлику управо "последњих дана"- наступиће тешка времена. Јер људи ће бити самољубиви, хвалисави, гордељиви, хулници, непослушни родитељима, неблагодарни, непобожни, безосећајни, непомирљиви, клеветници, неуздржљиви, сурови, недоброљубиви, издајници, напрасити, надувени, више сластољубиви него богољубиви, који имају побожност а силе љезине су се одрекли. (2. Тим. 3,1-5).

Данас у свету особито господствују гордост и самољубље као никада пре, а управо је то, по учењу светих отаца-подвижника, корен и почетак свих осталих страсти, свега онога што је Свети Апостол побројао.

Све ове особине биле су својствене нашем руском животу уочи револуције, што ји и довело до тријумфа бољшевизма, а који је коначно разуздао све те страсти, залио крвљу целу руску земљу и донео руском народу нечувена страдања.

На нашу велику несрећу, много тога, без обзира на већ преживљене страхоте, ни до данас није искорењено.

***
У томе је главни узрок свих наших унутрашњих смутњи и подела, свих распри, свађа и међусобних непријатељстава, уместо очекиванога, рекло би се, братскога сагласја, једнодушности, хришћанске љубави и узајамне помоћи. Зацарили су се гордост и самољубље, сви би да владају, а нико неће смирено да слуша и потчињава се.

Исту такву жалосну слику срећемо и на Западу, где коначно копне последњи остаци хришћанства, где самољубље, среброљубље, гордост и преузношење дрско подижу главу, где се, као и у предреволуционарној Русији, губи свако поштовање према родитељима и старијима, где разврат, прељуба и безочност иду до крајњих граница, где јавно преовлађује бешчашће а благочешће је лицемерно и малаксало.

Ето таква је слика савременога живота и то већ наводи на мисао о наступању "последњих дана"!

Сви који хоће да живе побожно у Христу биће гоњени.. А зли људи и опсенари напредоваће од зла на горе, доводећИ и друге и себе у заблуду
(1 Тим. 3, 12-13).

Таквога гоњења на оне који желе да живе истински благочестиво у Исусу Христу, а и на само Хришћанство, још никада није било, осим у прва три века Свете Цркве. Тада је оно ипак било нешто сасвим ново и непозна-то човечанству погруженом у yами незнабоштва, а сада хришћанство гоне одступници који га савршено познају и свесне су слуге Антихриста који долази. Може се без околишања рећи да данас у свету благују само "зли људи" и "опсенари", који су у своје руке узели све, укључујући и државну власт, и који строго по своме личном егоистичном нахођењу располажу свим земним благом. Часни људи страдају, а моћници и протуве благују.
И то је знак наступања антихристове епохе !

Но за наше време карактеристична је у "сила обмане"- о чему пише Свети Апостол Павле у својој Другој посланици Солуњанима- када људи поверују лажи (2. Сол. 2,11). Истина и лаж у наше ће се време тако помешати, да ће и најразумнијем човеку неки пут бити тешко да разабере где је истина а где лаж. Лаж се тако дрско издаје за истину да се многи предају тој опсени и одвраћају се од истине. А разобличити ту лаж, која се ради свога утврђивања вешто користи свим средстввима овога света која јој на потпуном располагању- укључујући и огромна новчана средства и друштвену власт, бива веома тешко.

А то је тако особито зато што ће, како је упозоравао и Апостол и што ми видимо да се испуњава, доћи време када здраве науке неће подноситит, него ће по својим жељама окупити себи учитеље да их чешу по ушима.
И одвратиће уши од истине, а окренути се бајкама (2. Тим. 4,3-4).

Колико се сада намножило свакојаких самозваних учитеља који уистину "чешу по ушима", колико ли само секти и политичких партија најразличитијих усмерења. Дословно главу може изгубити онај ко нема чврста, истински хришћанска начела и кога љуља и заноси сваки ветар учења, обманом људском и лукавством ради довођења у заблуду (Ефес. 4,14). Како је лако преварити се у прашуми свих тих подмуклих лажи и одлутати са правога пута истинског хришћанког живота !

А сви ти сејачи лажи су свесне или несвесне слуге Антихриста, које му служе или из убеђења или просто из глупости, припремајући његов кратко-трајни тријумф на земљи, која на наше очи постаје његова очевина.

Упркос нас они свим доступним средствима нападају, киптећи мржњом на анс због тога што разобличанамо и њих и њиховога господара коме они тако верно служе, а упозоравамо све истински верујуће на њихове подвале.

"Зато пази на себе, човече- поучава нас велики отац Цркве свети Кирил, Архиепископ јерусалимски- и чувај душу своју. Црква ти сведочи пред Богом живим и унапред ти говори о Антихристу пре но што он дође. Хоће ли то бито за или после твог живота, не знамо. Но за тебе је добро да то знаш и да се пазиш" (Поука петнаеста).

Из многобројних светоотачких предсказања још из првих векова хришћанства ми знамо да већина хришћана последњих времена неће препознати Антихриста када дође, него ће му се својевољно поклонити као своме духовном вођи и господару. Он ће се у почетку показати као највећи ревнитељ и покровитељ свакога добра, па чак и хришћанства, али само без Христа, и многи који ревнују за канонско устројство Цркве и за црквену дисциплину, а особито за послушност и потчињавање црквеним властима, изгледаће као строги канониста који строго кажњава све који не буду хтелеи да му се потчине и поштују га, ослањајући се на слово црквених канона.

Ето зашто се ми, следећи поуку светох Кирила, тако често враћамо на тему о Антихристу- која је најактуелнија у наше време.

Нама ће се, може бити, веома брзо поставити кључно питање: са коме смо- са Христом или са Антихристом. И многи ће се тада саблазнити и поћи за Антихристом, обмањујући и себе и друге.
Ево чега нам се ваља и од чега нека нас сачува Свемилостиви Господ !

А то се може догодити веома лако и неприметно, уколико се будемо лакомислено и небрижно односили према свему што се данас догађа у свету и ако будемо и себе и друге уљуљкивали како нема ничега посебног, него све тече природно.

Ето зашто је сада свима нама неопходно да имамо на уму поуку нашега Господа и Спаситеља о непрестаној духовној будности:

Бдите и молите се да не паднете у напаст ! (Мт. 26,41).

Стражите, дакле, јер не знате дана ни часа у који ће Син Човечији доћи (Мт. 26,41)

А што вама говорим, свима говорим: стражите ! (Мк. 13, 37).

СВЕТА РЕВНОСТ - Архиепископ Аверкије Знаци Времена

СВЕТА РЕВНОСТ - Архиепископ Аверкије

Знаци Времена

Лицемери ! Лице небеско умете распознавати,
А знаке времена не можете ? (Мт. 16,3)

Свако време, свака епоха у животу човечанства, одликује се нечим у односу на остале.

Посматрајући ововековне догађаје, не можемо да не призанмо да је најнајособенија одлика времена у којем живимо губљење страха Божјега, и, у вези са тиме, оглушење већине савремених људи о глас Божји или савест.

Савремена епоха, више него иједна пре (при чему имамо у виду, разуме се, превасходно хришћански период историје човечанства), може се назвати безбожном и бесавесном. А сасвим природна последица тога су, сада толико распрострањени, беспринципиелност, равнодушност према добру и злу, неморал, егоизам, опортунизам, помама за материјалним благом уз потпуно занемаривање духовнога, бестидни, готово отворени разврат и растући криминал, а борити се са тиме постаје све теже.

И све то упркос ружичастим прогнозама и "предсказањима" која смо тако често слушали на почетку овога столећа, по којима ће 20. век бити век необичног процвата и свестраног прогреса човечанства, у коме неће бити ни ратова ни сукоба, него ће за све наступити радосни живот, свеопште благостање, готово рај на земљи.

Уместо обећаног мира за цео свет и обустављање ратова и сукоба- догодила су се два, у историји још не запамћена, страшна, светска рата и крваве револуције које су прогутале милионе жртава.

Све је то последица узнапредовалога греха.

Обично нам кажу : људи су, наводно, одувек грешили и греше, и у томе што се збива нема ничега посебно новог.

Да! Греха је свагда било, у извесној мери он и јесте својствен људима, који су од прародитеља наследили грехом повређену природу и зато "нема човека који живи а да не греши", само је Један Бог без греха.


Али- греси су разни. Раније су, махом, људи грешили тајно, тако да нико не зна, будући да је сваки грех на себе навлачио општу осуду, а они који су сагрешили веома су се често потом искрено и свом душом кајали и исправљали, коренито мењајући свој живот и настројење ка бољем. Покајање, уколико је разуме се искрено о дубоко, кадро је да избрише све грехе о да исцели погубне последице њихове препорађајући човека у нови живот. Знамо мноштво примера у којима су велики грешници постајали велики праведници о светитељи.

Али не и данас ! Греха се сада готово и не стиди и нико га не осуђује, а користе се лукаво чак и Христове речи не судите да вам се не суди (Мт. 7,1), као да грех сам по себи и не заслужује осуду. Људи греше јавно- безочно, бестидно, не мислећи о покајању, него, напротив, на сваки се начин правдају и цинично присвајају себи некакво право на грех.

Сама свест о греху међу савременим људима, сем у ретким изузецима, не постоји: грех је постао нешто обично што бише не подлеже друштвеној осуди нити осуди савести.

Онима који нас уверавају да у наше време нема ничега посебно новог, одговорићемо питањем:
Када је то раније, па још у хришћанској епоси, било огромне и моћне државе која се распростирла на шестину света, а чији су се владари у својој делатниости руководили богоборном идеологијом и који су за један од најважнијих својих циљева поставили ширење атеизма, односно безбожја ?

Где су и када представници државне власти проглашавали "противбожански фронт" иврбовали чланове за "Атеистички савез"?

Где је и када још, након коначне победе хришћанства над мрачњаштвом незнабоштва, било таквог махнитог, љутог гоњења истините вере и Цркве Христове, када се зацарио такав ужасан терор и проливала невина крв милиона људи ?

Све су то хваљена "достигнућа" "прогресивнога" 20. века !

Где се и када у хришћанским земљама дозвољавао такав бестидни и скоро отворени разврат, таква готово потпуна обнаженост свега што је повезано са плотским грехом и морална распуштеност?

Где су и када раније у државној власти легализовали масовно убиство нерођене деце, као хир њихових развраћених родитеља који не желе да нормално, по закону природе, рађају, одгајају и васпитавају децу коју су зачели и да тако понесу сву законску и моралну одговорност за њихово зачеће ?


Где се и када у хришћанском човечанству признавало морално изопаченим наказама право на содомски грех- онај грех за који Сам Бог тако строго казнио древне градове Содому и Гомору, пославши на њих сумпорну огњену кишу, како би огњем спалио ту гнусну нечистоту, тај мрски против-природну грех ?

Где је и када у прошлости виђено да се људи не само не стиде тих плотских грехова, него их дословно и на улицу износе, бестидно се показујући и чак агитујући међу другима ?

И све је то- "прогрес" хваљенога 20. Века !

Али најстрашније је то, да је та морална дегенерација ушла и у религиозни живот. У религијама Запада, које су давно отпале од истините вере и Цркве, ово и није тако необично, мада не може да не привуче нашу нарочиту пажњу чињеница да је тај небивали морални суноврат започео управо у наше време. Двојица последњих папа и Други ватикански концил су до темеља уздрмали монолитност римокатолицизма, а протестанти су чак дошли дотле да одричу многе основне догмате хришћанске вере и сасвим су готови да се слију са оним светом који у злу лежи и у којему је сва похота плоти, похота очију и гордост живљења (1. Јн. 2,16).

Уистину је поразно за нас и страшно за све истинске верујуће то што су непријатељи ушли и у саму нашу Православну Цркву и што настоје, авај- не без успеха, да је разоре изнутра. Разуме са, ми верујемо да њој, по обећању Самога Христа Спаситеља врата адова неће одолети (Мт. 16,18) и да ће је бити до свршетка века (Мт. 28,20), али коликим слабим душама прети смртна опасност да изгубе веру и да заувек погину! Зар је без разлога Христос Спаситељ назвао Своје истинске следбенике малим стадом (Лк. 12,32), рекавши при томе да ће, када поново дође на земљу, једва наћи веру на земљи (Лк. 18,8).

У Православној Цркви се, што је последњих година постало посебно јасно, отпочетка 20. века види стремљење реформација у чисто протеста-нтском духу, са у суштини једним циљем- да се озакони безакоње.

Слобода и морална распуштеност које, под утицајем расцрквљеног друштва, све више улазе у моду показале су се превише саблажњивим.

И ето где се под лукавим изговором : "враћања Цркве апостолским временима", јавило стремљење не само да се одбаци као "преживела" и "неодговарајућа духу времена" сва црквена дисциплина, коју су богомудро устројавали стубови наше Цркве- Свети Оци- током векова, него и да се много тога преради, за љубав лењости и раслабљенога моралног живота. Постигнут је договор чак и о наводној неопходности да се редигује текст Свештенога Писма, у сагласнисти са људским развраћеним укусом и ради повлађивања страстима.

Ти су покушаји одавно започели, а конкретизовали су се коначно, у стварању такозване "живе цркве", а затим и "обновљенства" код нас у Русији у годинама свеопштег расула у време револуције. Али тада је духом још крепки верујући руски народ одлучно одбацио "живоцрквенике" и "обновљенце" и сав је тај душегубни подухват скандалозно пропао без обзира на моћну подршку безбожне совјетске власти заинтересоване за пропаст Цркве.

Као замена "живоцрквеницима" и "обновљенцима" дошло је "сергијанство", које се сместа отворено ставило у службу богоборне власти. Поступно се и оно ( а зар је могло бити другачије при таквом зближавању са богоборцима! ) оформило у одступништво од истинскога Православља кроз сливање своје идеологије са идеологијом овога света који у злу лежи и кроз признавање атеизму права на постојање.

О томе лепо сведоче изјаве његовога руководства и сама чињеница њиховога ступања у "Светски савет цркава".

Овај се покрет брзо раширио и по другим црквама православнога Истока, почев од Константинопољске Патријаршије која је 1923. Офици-јелно признала "живу цркву" у Русији за закониту.

Године 1923. Константинопољски патријарх Мелентије сазвао је "Свеправославни сабор" на којем су предложене биле следеће реформе постојећих правила и установа Православне Цркве :

1. жењени епископат,
2. Другобрачност свештенослужитеља,
3. Нови календар,
4. Скраћивање богослужења,
5. Укидање постова и монаштва,
6. Упрошћавање свештеничке одеће, односно дозвола свештенству да носи светску одећу и светски да живи.

Тада су ове "реформе" изазвеле много протеста и приговора, међу њима и од стране осталих источних патријарха, који су изјавили да је за спровођење таквих "реформи" неопходан Васељенски сабор који има ауторитет највише црквене власти.

Током времена, слична настојање и тенденције не само да нису нестале, негу су чак и више утврђивале у разним помесним православним црквама и сада њихови заговорници енергично пропагирају да се ради њиховога остварења сазове "Осми васељенски сабор".

Знајући савремену настројеност многих црквених "вођа" и њихову упорност у спровођењу рушилачких планова, јасно можемо замислити шта ће представљати "Осми васељенски сабор"! Још не сачекавши званичне одлуке, многи су већ спровели у живот неке од тих "реформи", савршено игноришући црквена правила. Али, разуме се, савест код неких ипак не мирује и зато они настоје да безакоња која чине- "озаконе".

Ето и разлога због кога ти лукави људи- који имају изглед побожности а силе њене су се одрекли- настоје да се сазове "Осми весељенски сабор". Они су уверену да ће таквих какви су они на сабору бити већина, па ће "већином гласова" спровести све што им се хоће, што значи да ће потпуно званично, са свим привидом законитости, формално озаконити безакоње.

Али да ли ће такав "Васељенски сабор" уистину бити ауторитативан за све и непорецивим гласом Духа Светога ("изволи се Духу Светоме " нама.."), као код пређашњих, од целе наше Цркве признатих, седам Васељенских сабора ?
Јасно је да неће !

Сви претходни Васељенски сабори доносили су своје одлуке потврђујући све оно што је установљено на претходним Саборима, а овај ће, како се већ сада може видети, себи поставати као главни задатак да одбаци целокупно претходно црквено устројство и све што је раније установљено. Зато то неће бити "Осми васељенски сабор", него "Други разбојнички сабор", налик ономе из 449. године у Ефесу, који је у историју ушао са именом "разбојнички".
Коме је потребан такав "сабор"?

Разуме се, само непријатељима Цркве, јавним и тајним.

Сва истинска чеда Цркве Христове неће га признати као законити сабор и неће прихватити његове одлуке, из њега ће произићи само наве поделе и расколи, што је и потребно непријатељима Цркве који припремају Антихристов тријумф.

Прву пробу већ су начинили у виду самовољног и дрског увоћења новог календара од стране неких цркава, што је свугде изазвало само непријатељство и поделе међу верницима, као, на пример, у Грчкој, где је народ разбијен на две групе- "старокалендарце" и "новокалендарце".
Све су то- знаци времена!

А ми смо позвани да "служимо", како је учио велики отац Православља светитељ Атанасије Александријски, "не времену, но Богу".

Бојте се тога лукавства и бежите од њега, сва верна чеда Свете Цркве !

Sv Nikolaj Srpski i bogomoljacki pokret- 6 delova

НЛО: Напад који разара

НЛО: Напад који разара

o. Алексеј Јанг

 

“Да вас нико не превари никаквим начином ...” (2. Сол. 2:3)

Није случајно што многе древне паганске тајне религије, као и бројна мистична братства (као Теозофи и Розенкројцери) говоре о „елити“ – понекад названа „Велико Бело Братство“, „Узлазне  Господаре“, или „Махатме“ Мадам Блавацки – група бица која траже да руководе и контролишу судбину смртног човека. Понекад се ова „елита“ приказује као не-људска, некад као „високо еволуирана“ или као савршени људи.

Предак ове „елите“ је daimon древних грчких пагана – од кога, уствари ми и добијамо реч демон и што је навело Свете Оце да кажу „богови пагана су демони“. Према томе, са Хришћанске тачке гледишта, не може бити сумње да таква „елита“ постоји, позната Христовим следбеницима као војска палих анђела, демонска војска. Ова војска је ушла у наш пали свет кроз грех и јерес, као и окултним делима сваке врсте од очигледно „невиних“ ствари, као што су медијумски сточићи до практиковања „каналисања“ у New Age-у). Сада су међутим, пали анђели пронашли нови и посебно заслепљујући начин да уђу у свет људи.

Док су само пре једног покољења, само „чудаци“ и ментално поремећени људи, веровали у НЛО, данас више од половине становништва САД, према анкетама, верују у стварност ванземаљских посетилаца. Посебно, многи „New Age“ поклоници, верују у „Неидентификоване Летеће Објекте,“ према Тимес-у „са посадама необичних ванземаљаца, који су још много пре посетили земљу са напреднијих планета, ширећи мудрост коју су створили, међу осталим и Стонхенџ и пирамиде у Египту“.

Иако је НЛО литература умножена, најпоштованији и најслушанији НЛО „обраћеник“ је Витли Страјбер, који је написао две новије књиге о својим сопственим искуствима, Заједница: Истинита прича (1987) и наставак Преобрашај: Пробијање (1988). Обе књиге су биле на листи најпродаванијих и аутор се појављивао на бројним телевизијским интервјуима, делимицно јер пише добро и јер је саветовао многе чланове научне заједнице.

Иако Страјбер говори, да никада раније није био заинетресован за НЛО и да није читао практично ништа о тој теми, он пише у првој књизи: „ово је прича, о покушају једног човека да се носи са разарајућим нападом из непознатог. То је истинита прича, истинита онолико колико сам ја знао да је опишем. Али ко они могу бити, и одакле су дошли? Да ли су неидентификовани летећи објекти заиста стварни? Да ли су они гоблини, демони ... или посетиоци?“

Са почетком у децембру 1995, Страјбер и његова породица, искусили су серију појава: гласова, светлости као у сну, додира и „ноћних посетилаца“ са буболиким главама. „У почетку,“ говори он, „мислио сам да губим разум. Али сам био прегледан од стране три психолога и три психијатра, и пролазио серију психолошких тестова и неуролошких испитивања и пронашао да су резултати у свим погледима, у нивоу нормалних. Био сам на полиграфу... и прошао без грешке... Посетиоци су умарширали директно у средиште живота, једног незаинтересованог скептика, без тренутка оклевања.“

Чињеница да је прва Страјберова књига Заједница такође садржала званичне медицинске документе о његовој нормалности и душевном стању, као и преписи са хипнотичких сеанси (коришћених да фокусирају детаље његових искустава) и да он признаје помоћ, многих истакнутих научника у многим пољима, даје истинити тон његовој застрашујућој прици.

Страјбер размишља  да би порекло његових „посетилаца“ могло бити:

1. са друге планете или планета;

2. са земље, али су они тако различити од нас, да ми не морамо да разумемо да су они чак били и стварни

3. из другог дела времена у свемиру – друге димензије

4. из ове димензије у свемиру, али не у времену“ – другим речима, путовање кроз време наших сопствених претходника у њихову прошлост (нашу садашњост)

5. из нас самих;

6. известан халуциногени проводник у нашем уму, или

7. један вид људске врсте – можда духова, или још боље, „можда смо ви и ја ларве, а посетиоци су људска бића у зрелијем облику.“

Шта чини Страјберово објашњење тако извештаченим, у његовој наводној објективности. Он себе штити као невиног посматрача, ни на један начин одговорног за овај бизарни сусрет. На крају страница ове књиге, међутим, човек може открити да је Страјбер такође и аутор, неколико хорор прича, које садрже сличности са искуством његовог стварног живота. Као сто је један критичар истакао: „Заједница изгледа као крај логичког напредовања на листи бестселера од фантастике до реалног“ (Thomas Dirch, The Nation, 14. март 1987).

Шта је још јасније, Страјбер је петнаест година студирао са „Gurdjieff Foundation“, култном групом чије учење наглашава „развитак моћи, садржаних у људској психи“, и чији је духовни еклектицизам популаран међу поклоницима "New Age" покрета. Очигледно, Страјберова улога, није била пасивна као што би хтео да наведе читаоце да верују, он је – не знајући, без сумње – предодредио себе да има такво искуство. И човек може врло лако схватити, зашто су му „ванземаљци“ рекли: „ти си изабрани.“

Иако он доноси прегршт различитих теорија из светских религија и филозофија, односећи се на ову тему – све од хинду митологије до борбе Светог Антонија Великог са демонима – религија и Бог у традиционалном смислу су упадљиво одсутни из његовог начина размишљања, а он долази до  показивања наклоности, популарној савременој идеји, да је НАУКА само „кључ“ – иако и даље примитиван – да се схвати искуство.

Али, као сто је јеромонах Серафим (Роуз), написао у својој студији о НЛО-има (у књизи „Православље и Религија Будућности): „Научна фантастика је дала слике, еволуција је произвела филозофију, а технологија „свемирског доба“ је обезбедила веродостојност за овакве сусрете“.

Уместо неограничене жеђи за Богом, ми имамо пре „велику жеђ за додир са натприродним умовима, што ће обезбедити вођство за нашу јадну, узнемирену, узбуђену планету“ (Jacques Vallee, изјава у ОРФ, стр.138). Заиста Страјбер је и сам ватрени заштитник животне средине са апокалиптичким осећајем уништења човека, које долази на његов мали дом – земљу.

Оно што је у Страјберовој књизи значајно, је да је ум, или контрола мисли увежбавана на људима, од стране ових „посетилаца“ на начин, који се једино може описати у класичном смислу као окултно. Сличности међу Страјберовим искуствима (и оних других НЛО "контаката“) и борбе Светитеља са демонима, су врло видљиве. Сам аутор чак и описује нарочит мирис удружен са „посетиоцима“ – међу њима, „сличан сумпору“ смрад, који пореди са главом шибице. Његови „посетиоци“ имају застрашујуће, инсектима сличне главе са огромним очима, које он везује за статуе паганске богиње Иштар. У Преображају он пише:

„Осетио сам потпуно неописив осећај претње. Био је то пакао на земљи бити тамо и ја се нисам могао померити, нисам могао плакати, нисам могао побећи. Лежао сам као мртав, подносећи унутрашње патње. Шта год да је било тамо, изгледало је чудовишно ружно, тако прљаво, мрачно и злокобно... још увек се сећам те ствари која је чучала тамо, тако ужасно ружно, са рукама и ногама као крацима великог инсекта, са очима које зуре у мене.“

У својој другој књизи, Страјбер закључује да су многи од „блиских сусрета“ које је имао (и још увек има) били у сврху „разбијања мог веровања у прихваћену парадигму стварности. И успело је врло добро... Сумњам да су искуства слична овим, резултат основног заокрета у уму. То се дешава када људи почну да напустају стара, „лажна“ веровања...“ Никад нису речене искреније речи од аутора.

Иако Страјбер сада верује да су његови „посетиоци“ ванземаљци и имају физичку стварност, он их такође назива „гоблинима“ и „прождирачима душа“, који имају „способност да уђу у ум и утичу на мисли“ и много, много горе. Он пише:

„Нарастајуће је било осећање да сам улазио у борбу, која је могла бити борба за моју душу, моју суштину, или који год део мене да има везе са вечношћу... Јасно је да је душа била веома у питању. Људи су искусили осећај, као да су им душе биле извучене из тела. Више од једне особе је видела посетиоце, у начелу искуства "блиске смрти.“

Упркос свему овоме, Страјберова обмана је толико велика, да он може рећи са ентузијазмом: „на свакоме је од нас да трага за сопственим додиром (са „посетиоцима“), да га развија ако се деси, изазива себе да га користи за ... духовно узрастање...“

Напротив, Епископ Игњатије Брјанчанинов писао је пре стотину година: „Опажање духова чулним оцима, увек доноси штету, некад већу, некад мању, човеку који нема духовно опазање... Он ће неизоставно бити обманут, неизоставно ће бити привуцен, неизоставно ће бити запечаћен, печатом обмане... печат застрашујуће повреде његовог духа; а даље могућност исправљања и спасења је често изгубљена. Ово се десило са многима, врло многима.

То се дешавало не само паганима, чији су жреци били у највећем делу, у отвореној „заједници“ са демонима; десило се не само многим Хришћанима, који не знају тајне Хришћанства... десило се (такође) и са многим подвижницима и монасима...“( „Душа после смрти“, Оца Серафима Роуза, стр.68)

Кад их није „виђо“, Страјбер је ипак често чуо њихове „гласове“, „као да је мали звучник баш поред моје главе.“ Без икакве тешкоће уопште, он је видео да је ово било слично древним паганским пророчистима: „пророчиста у Делфима и многа друга места у древном свету били су канали, којима се одговарало на питања у трансу... Са успоном Хришћаснтва, глас је умукнуо... Као и гласови које сам слушао, гласови који се чују преко савремених канала, били су поседнути једним древним и узвишеним људским наслеђем... И даље сам добар са традицијом људског искуства.“

Страјбер такође говори и о физичким даровима који се такође појављују, нежељени, код људи који имају НЛО искуства: „предосећај, очевидну телепатију, вантелесна опажања, чак и физичку левитацију (лебдење). Такви људи цесто виде да се улична светла тајанствено гасе, док они ходају улицом.“ (Човек се може запитати да ли је он икад гледао филм из педесетих о вестици наших дана, „Bell, Book and Candle“, у коме је почетница вестица, у стању да гаси улична светла док пролази.)

Страјбер безазлено закључује: „Мислим да нисмо цчак ни почели да разумемо наше посетиоце. Сумњам да смо много даље од разумевања њих, него од разумевања например, песме китова...“

Али Отац Серафим пише: „Такве приче о активностима демона биле су уобичајене, у ранијим столећима. То је знак духовне кризе данашњих времена, да савремени цовек, због свог гордог "просветљења и мудрости" постао још једном свестан таквих искустава – али више нема Хришћански оквир у коме ће га објаснити... Право оцењивање НЛО искустава, може бити направљено само на основама Хришћанског откровења и искуства, и доступно је само смерним Хришћанима који верују овим изворима“ („Православље и Религија Будућности“)

Још од невероватно успешних филмова, „Блиски сусрети“ и „Е.Т.“, имамо оживљавање интересовања у феномен НЛО-а. Без сумње ће наставити да расте, како Хришћанство буде нестајало на Западу и људи уместо наћуљивања својих ушију да чују древне „гласове“, још једном буду видели Сина Божијег.

Православни Хришћанин, мора се међутим држати искупљења понуђеног од Христа, јер као што је написао Отац Серафим „он зна да човек неће „еволуирати“ у „нешто висе“, нити има било ког разлога да верује да има „високо развијених“ бића на другим планетама; али он добро зна да заиста постоје „више интелигенције“ у свемиру, поред њега: постоје две врсте и он тежи да живи тако, да пребива са онима који служе Богу (Ангелима) и избегава додир са другима који су обацили Бога (демони)... он не верује сопственој способности да види кроз обмане демона и према томе држи се још чвршће упутстава из Писма и Светих Отаца, која Црква Христова обезбеђује за његов живот...“  („Православље и Религија Будућности.                                                                                                                     О Архангели Божији,

не остављајте нас нас против духова зла у                            ваздуху!                                                

Beba vanzemaljac živa uhvaćena u zamku

Da li je ovo biće došlo sa druge planete kod nas, ili je u pitanju velika prevara? Meksička televizija prenosi neverovatnu vest: Živa beba vanzemaljac uhvaćena je u zamku za životinje na jednoj farmi u maju 2007. Tek sada, naučnici su uspeli da je u potpunosti pregledaju i pogodite do kog zaključka su došli?! Hami Mosan (56), ekspert za NLO uzviknuo je istog momenta kada je prvi put ugledao fotografije ovog prepariranog malog tela: „Siguran sam da je pravi!“ Farmer je uhvatio navodnu bebu vanzemaljca, koja je cičala i vrištala veoma glasno, a potom je umrla. Pred kraj prošle godine, farmer je dozvolio naučnicima da ispitaju telo, koristeći DNK poređenja i analize vršene nuklearno-magnetskom rezonancom. Testovi su sada otkrili: ovo nije vrsta koja postoji na zemlji. Njegovo telo ima karakteristike guštera (zube bez korena, koji mogu dugo da se održe pod vodom), ali isto tako i ljudi (strukturu određenih kostiju). Mozak je ekstremno visoko, posebno pozadinski deo, koji je kod ljudi zadužen za učenje i memoriju. Upravo zbog ovoga, naučnici su došli do zaključka da se radi o ekstremno inteligentnom biću. Meksiko je region veoma poznat po čestim izveštajima o neidentifikovanim letećim objektima i neobičnim krugovima, što dovodi do sumnje da može da se radi o malom vanzemaljcu, koji je, slučajno ili namerno, ostavljen od strane posetilaca.

„Децо последње је време...“ (1 Јован 2:18)

„Децо последње је време...“ (1 Јован 2:18)

Свети Серафим Роуз

 

Непознато за грозничаве Православне „обновљенце“, Господ је сачувао у свету, чак као и у дане Илије Пророка, „седам хиљада људи који не приклонише колена пред Ваалом“ (Рим. 11:4) – незнани број истинских Православних Хришћана, који нису ни духовно мртви, као што се Православни „харизматичари“ жале за своја стада, ни помпезно „испуњени Духом“, као што иста та стада постају под „харизматским“ предлогом.

Они нису однесени покретом одступништва, нити лажним „буђењем“, већ постојано укорењени у Светој и спасвајућој Вери Светог Православља у Предању, које су им предали Свети Оци, посматрајући знаке времена и путујући уском путем спасења.

Много њих следи епископе, пар Православних Цркава, који су заузели снажан став против одступништва нашег времена. Али постоји и један део у другим Православним Црквама такође, који тугују због још чак очигледнијегодступништва њихових јерарха и теже да некако сачувају своје, сопствено Православље нетакнутим; а постоје и други, и даље ван Цркве Православне, којима ће милошћу Божијом, срца бити отворена за Његов позив, који ће несумњиво да се прикључе Светом Православљу. Ових „седам хиљада“ су темељ будућности и једино Православље последњих времена.

А ван изворног Православља, тама само расте. Судећи по последњим „религиозним“ новостима, „харизматски покрет“ може бити само слаби почетак једног целог „доба чуда“.

Многи Протестанти који су спознали превару „харизматског покрета“, сада су као „праву ствар“ прихватили спектакуларно „буђење“ у Индонезији где, како нам је речено, постоји стварно догађање „потпуно истих ствари које неко може видети у Делима Апостолским“.

У размаку од три године, 200 000 незнабожаца се обратило у Протестантизам, под константним „чудесним“ условима: нико не ради ништа, осим апсолутне послушности „гласовима“ и „нађела“ који се стално појављују, обично наводећи Писмо по бројевима и стиховима; вода се претвара у вино, сваки пут када се врши протестантска служба; одвојене руке појављују се ниоткуда да поделе чудесну храну гладнима; цела група демона је виђена како напушта незнабожачко село, јер је „моћнији“ („Исус“) дошао да заузме његово место; „Хришћани“ одбројавају непокајаном грешнику, а када дођу до „нуле“ он умире; деца су научена новим протестантским химнама.

Уз помоћ гласова који долазе ниоткуда (и понављају песму по двадесет пута, да би деца запамтила); „Божији касетофон“ снима песму дечијег хора и пушта га уназад у ваздуху, пред запањеном децом; ватра силази са небеса да уништи Католичке религиозне слике („Господ“ у Индонезији је веома анти-Католички настројен); 30 000 људи је било исцељено; „Христ“ се појављује на небу и „пада“ на људе са циљем да их исцели; људи су чудесно пребацивани са места на место и ходају по води; светлост прати „еванђелисте“ и води их ноћу, а облаци их прате и пружају им заклон током дана; мртви су васкрсавани.

Интересантно, у неким деловима Индонезијског „буђења“, елемент „говорења језика“ је скоро потпуно одсутан, па чак и забрањен (иако је присутан на бројним местима), а елементи медијумизма изгледа понекад, да бивају замењени директном интервенцијом палих духова.

Може бити да ово ново „буђење“ снажније од Пентакосталаца, представља још развијеније стање, исте „духовне“ појаве (као што је и сам Пентакостализам сам по себи напреднији од спиритизма) и гласник, близине страшног дана, као што и „гласови“ и „анђели“ у Индонезији такође тврде, „Господ“ долази – јер знамо да ће Антихрист доказивати свту да је он „Христос“ управо таквим „чудима“.

У доба скоро потпуне свеопште таме и обмане, када је за највећи број „Хришћана“, Христос постао управо оно што Православно учење сматра за антихриста, Православна Црква Христова једина поседује и општи са благодаћу Божијом. Ово је бесцено богатство самог постојања, која није толико сумњана чак и од стране „Хришћанског“ света.

„Хришћански“ свет се заиста ухватио под руку са силама таме, са циљем да заведе верне Цркве Христове, слепо верујући да ће их „Име Исусово“ спасити, чак и у њиховом одступништву и богохуљењу, несвесни застрашујућег упозорења Господњег:

„Многи ће рећи Мени у онај дан: Господе! Господе! Нисмо ли у Име Твоје пророковали и Твојим Именом ђаволе изгонили, и Твојим Именом чудеса многа творили? И тада ћу им Ја казати: Никад вас нисам знао; идите од Мене који чините безакоње.“ (Матеј 7:22-23)

Свети Апостол Павле наставља своје упозорење о доласку антихриста, овом заповешћу: „Тако дакле, браћо, стојте и држите уредбе којима се научисте или речју или из посланице наше.“ (2 Сол. 2:15)

„Само што неки сметају вас и хоће да изврну Јеванђеље Христово. Али ако и ми, или анђео с неба јави вам Јеванђеље другачије него што вам јависмо, проклет да буде! Као што пре рекосмо и сад опет велим: ако вам ко јави Јеванђеље другачије него што примисте, проклет да буде!“ (Гал. 1:8-9)

Православни одговор сваком новом „буђењу“, па чак и последњем ужасном „буђењу“ антихриста, јесте ово Јеванђеље Христово, које је једино Црква Православна очувала непромењено и у непрекинутом низу, од Христа и Апостола Његових, и благодат Духа Светога са којом једино Црква Православна има додир и само са њеном верном децом, која су је примила у Тајни Миропомазања и сачувала истински печат дара Духа Светога.

Амин.