четвртак, 03. новембар 2011.

ЕКУМЕНИЗАМ И ДОЛАЗАК АНТИХРИСТА-Питања и одговори свима разумљиви

  

ЕКУМЕНИЗАМ И ДОЛАЗАК АНТИХРИСТА




Како ће антихрист делати на човековом паду у последња времена?


Шта је посебно предодредило настанак екуменизма?


Зар данашњи екуменизам (још несхватљив) неће бити потпуност,
испуњење хришћанства у последња времена?


У чему се састоји кривица екуменизма у погледу антихристовог доласка?
Да ли нам Свето писмо даје некакву поуку у том смислу?


Зашто ће антихрист одабрати баш екуменизам
а не гностицизам или сатанизам, да га претставља?







Како ће антихрист делати на човековом паду у последња времена?



Антихристов дух је притајен, тамо где је Христос и Његово учење и најмање изобличено. Ако древни антихристи беху магови и врачари, који су делали у тмини историје, данас су нови антихристи изашли на светлост, узевши лик политичара, философа, уметника, теолога.

Одувек је постојало неко зло које је манифестовано кроз законе и права овог света, у философији, теологији, људској култури и уметности. Поступци и делања хулитеља Христових се уплићу са историјом света, са друштвеном садашњошћу, са религиозним феноменом, настављајући и утврђујући у свим формама нечасну и безумну жељу првог палог анђела са неба: жељу да буде као Бог.

Непрестано умножавајући кукољ зла, сатана је одабрао да у свакој од појава хришћанских јеретичких вера у овом свету, поред креирања "сенке" једног лажног божанства, једног аријанског, револуционарног, хуманистичког, пантеистичког, прогресистичког, екуменистичког или либералног "христа", остављају и неколико "теолошких вратанаца", кроз која ће у погодно време антихрист да учини - на "законит" и "исправан" начин - чувствен и осећајан зов и присуство, директно у срж и срце хришћана. Друкчије речено, онај "христос", пажљиво искреиран теолошким учењима нових или старих хришћанских јереси није у основи, ништа до други антихристов изглед.

Све оно што је Христово има дубок смисао постојања и бивствовања, савршенство према коме се све исправља, има пуноћу Постања у Апокалипсису. Оно што је изван овог "назначења", представљају заметке антихриста, којима се једна епоха, или култура, или нека религија испуњава злим духом, да би се касније излило зло заразивши и разболевши читаву творевину.

Сада, плодови оних који се "нису одрекли сатане и свих дела његових" опонашају дела Христова у свету, управо зато да би порекли и заменили Господа Христа. Заправо се држе антихристове религиозне природе како би представили Царство небеско као своје, док царство смрти, као да је то погрешно дело Распетог Христа. Зато је екуменизам "добар" и "пун љубави" покушај ревитализације "неуспелог" и "разједињеног" хришћанства.



Шта је посебно предодредило настанак екуменизма?



Ваистину, један нови социјални систем или нова хуманистичка философија увек долазе после реакција (негације или еволуције) на неки концепт или петходну културу. Када је реч о социјалистичким начелима, дошло је до припајања једне од религиозних струја, тако да је на тај начин рођен екуменизам. "Братство" између ово двоје више је него евидентно:

1) обоје се зачело на Западу, у окриљу револуционарних мисли и под паролом "слобода, једнакост, братство".

2) није случајно да су и комунизам и екуменизам имали за своје утемељиваче и лидере масоне, показујући како исти дух зла влада њима и тајанствено им инспирише душе;

3) обоје се боре за "златну епоху" овде на земљи, озакоњујући републике и демократије, бројна хришћанства и утопистичке религије где ће блаженства човечанства бити достигнуто када буду све класне, расне, а особито религијске разлике нестале;

4) екуменизам представља један вид "бега" из социјализма довевши у другу врсту екстрема - "доброчинстава" тоталитаризма, јер тамо где је комунизам доживео крах, екуменизам би требао да успе;

5) комунизам нас је ослободио "монархизма" и буржоазије, а екуменизам нас "ослобађа" традиционализма и Православља;

6) екуменизам не христијанизује социјализам, већ практично хришћанство приводи социјализму;

7) хришћанство би требало да представља "опште добро" једне заједнице, у подршци социјалном изједначавању и нивелисању (да сви буду исти) и хуманистичкој праведности (да сви имају иста права);

8) и комунизам и екуменизам имају пирамидалну структуру што постепено озакоњује "права" неких који су "изабрани" и који могу апсолутно одлучивати о свему у име заједнице или хришћанства. Ова "централизација" мало по мало доводи до камуфлаже друштвене и верске диктатуре;

9) као у свакој од диктатура, опозиција и супротни ставови нису прихватљиви, а "дисиденти" су окривљени за побуну, заверу, подривање "универзалних вредности", оптуживани за борбу против мира, универзалног јединства и слободе, окривљујући их за неуспех "система";

10) Практично, није битно, како се остварују идеали, за све време колико циљ и финалитет и комунизма и екуменизма остају исти: једна јединствена вера, једна држава и један владар;

11) Комунизам је био демонски, док екуменизам садржи у својој суштини дух антихриста - онако како је социјализам припремао долазак екуменизма, тако екуменизам припрема долазак антихриста.

Необично је, ипак држање и став православних Румуна, који бежећи од једног комунизма који је свим силама одрицао и оспоравао Христа Бога, радосно се бацају у загрљај једног екуменизма који долази и признаје све богове света.



Зар данашњи екуменизам (још несхватљив) неће бити потпуност, испуњење хришћанства у последња времена?



Свето писмо нам у 24. глави Јеванђеља по Матеју описује знаке Христовог доласка, лик Цркве и живот овог света у последња времена, посебним и забрињујућим речима: "Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити... И изаћи ће многи лажни пророци и превариће многе" (Мт. 24, 5 и 11).

"Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у оделу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви. По плодовима њиховим познаћете их" (Мт. 7, 15 - 16)

Где је онда овде очаравајућа визија, где је златна будућност екуменистичког хришћанства, онда када нам јеванђелист каже "И многе ће преварити", где је јединство у различитостима када нас Свето писмо упозорава и потстиче да бежимо, да се склањамо, јер ће сав свет проћи кроз "невоље тих дана" (Мт. 24, 29), где је онда уједињена светска црква, у којој ће сви људи бити збратимљени свезом љубави, када Јеванђеље сведочи овако: "И зато што ће се умножити безакоње, охладнеће љубав многих" (Мт. 24, 12)?

Где се налази "обећана земља", обећана нам од екумениста, у којој ће сви људи бити браћа у истој вери и заједнички, држећи се за руке радосно трчати по зеленом земљином шару, када Јеванђеље сведочи: "Јер ће устати народ на народ и царство на царство и биће глади и помора и земљотреса по свету... И тада ће се многи саблазнити, и издаће један другога и омрзнуће један другога" (Мт. 24, 7 и 10)?

Где је победа "добрих" и "верујућих" људи који ће ујединити "свету цркву" и седети на престо заједно са Христом на овој земљи, када нас Спаситељ поучава и саветује да бежимо онда "Када, дакле, угледате гнусобу опустошења, о којој говори пророк Данило, где стоји на месту светоме" (Мт. 24, 15)?

Према томе, будућност Хришћанства ни у ком случају неће бити лепа и очаравајућа, неће имати ништа заједничко са светским прогресом и благостањем, са унионистичким стремљењима царева и религиозних вођа овог света. Црква "оних који ће остати у мањини", биће изложена прогону од стране "оних који су у већини", будући да Православље неће имати ништа заједничко са ништавилом овог света. Истински хришћани ће се разликовати на јединствен начин од осталих "верујућих" људи, по ономе како је Спаситељ рекао: "Тада ће вас предати на муке, и побиће вас, и сви ће вас народи омрзнути због имена мога" (Мт. 24, 9).

Зато је Христос Православља Онај који нас истински љуби, јер нам није усладио чула, говорећи нам да ће све бити лепо и да не би требало да ни о чему бринемо, већ да ћемо пити из чаше страдања.

Они који желе да уједине тзв. хришћанске цркве, не верују у апостолску Цркву, нити у Христа проповеданог од светих апостола и исповеђеног од светих мученика. Екуменисти се само користе хришћанством и црквом, како постигли сопствене интересе. Њихов циљ јесте оснивање једног земаљског царства у коме ће покорити и потчинити све људе овог света.



У чему се састоји кривица екуменизма у погледу антихристовог доласка? Да ли нам Свето писмо даје некакву поуку у том смислу?



Књига Откривења нас извештава о подизању једног новог Вавилона, на чијем ће трону сести антихрист, црвена звер. И на леђима црвене звери ће седети блудница велика, отпадничка црква, која ће читав свет вером у екуменизма привести поклоњењу звери: "И видех жену где седи на црвеној звери која беше пуна имена хулних и имаше седам глава и десет рогова. И жена беше обучена у порфиру и скерлет и накићена златом и драгим камењем и бисером, и имаше чашу златну у руци својој, пуну гнусоба и нечистота блуда свога. И на челу њезину написао име, тајна: Вавилон велики, мати блудница и гнусоба земаљских" (Отк. 17, 3-5).

Колико само свети јеванђелист Јован Богослов јасно и недвосмислено описује блештавост и раскошност којом ће бити обавијена нечистота: порфира и скерлет накићени златом и драгим камењем и бисером, златна чаша.

Попут Светог писма и свети Лаврентије Черниговски (+ 1950) божанским откривењем прориче, показујући лик будуће екуменистичке цркве:

"Долази време, и није далеко када ће много цркава и манастира бити отворено за службу Божију, уређиваће се, биће преуређене не само изнутра, већ и споља. Златом ће прекривати кровове цркава, као и звонике, али свештенство неће бринути о душама верника, већ само фараоновим циглама. Свештеник више неће мисионарити. Када се буду завршила дела, неће више моћи да се радују духовним службама у њима, јер ће доћи време царства антихристовог и он ће бити устоличен за цара".

Из горе реченог разумемо да ће за веома кратко време црква добити други изглед, сасвим другачији од данашњег. Грађевине ће тада имати велики сјај и раскош, много народа ће се у гомилама тискати да би се причешћивали из "златних чаша (путира)", очи многих ће бити опчињене лепотом служби и сјајем и раскошју одежди "накићених златом и драгим камењем", беседе ће објављивати победу љубави над мржњом, уједињења насупрот разједињености. Тако заслепљени толиким лажним сјајем и раскоши, "верници" више неће примећивати да благодат Божија више не пребива међу њима.

Тако задовољни и слављени, без прогона и неосуђивани, тада више, сироти, неће моћи да расуђују и процене једину неопходну ствар коју би требало да сачувају ради спасења душе - праву веру.

Благодат Господа Христа ће се повући и напустиће високе цркве, красне службе, златне путире, и сићи ће тамо где ће бити исповедана истина, тамо где буду били прогони правде ради, тамо где буде било жеђи и изгладнелости због истините вере.

Горње пророчанство се даље наставља:

"Нека вам је на знање о свему оном што вам говорим, јер се све припрема на веома лукав и подмукао начин. Све цркве и сви манастири ће бити у огромном благостању, препуни богатства као никада до сада, али немојте ићи у њих. Антихрист ће бити устоличен као цар у великој цркви у Јерусалиму у присуству клира и патријарха. Цркве ће бити отворене, али православни хришћанин који тада буде живео неће моћи да уђе у њих да би се молио, јер у њима више неће бити приношена бескрвна жртва Господа Исуса Христа. У тим црквама ће бити сва скупштина сатанска".

Велика храброст ће требати малом стаду православних да се успротиви таласима искушења овог света, са ризиком да буду сматрани безумнима, ненормалнима или одметницима и да тако буду подвргнути насиљу моћника овог света. Православном хришћанину тог времена ће бити неопходна велика мудрост како би распознао истину, тамо где сви остали буду видели безумност. За наша времена, превара и перфидност векова јесте безверје прерушено у веру и отров који је заслађен. Сваки онај који буде дозволио да буде обманут привидом и ко не буде разликовао Цркву од Вавилона, биће погубљен.



Зашто ће антихрист одабрати баш екуменизам а не гностицизам или сатанизам, да га претстављао?



Зато што ће данашња универзалност екуменизма сутра постати антихристов тоталитаризам. Зато што ће христос данашњег екуменизма, сутра бити антихрист свих религија. Зато што антихрист жели да превари и обмане оне који су Христови, а не оне који су већ његови.

Свети Доротеј поучава: "Ни једна од зала и нити једна од јереси, ни сам ђаво не може некога да обмане, једино ако узме изглед добрих дела", као што и сам свети апостол вели: "И никакво чудо; јер се сам сатана претвара у анђела светлости" (2. Кор. 11, 14).

Народ Вавилона ће бити скупштина хришћана збратимљена са јеретицима и паганима, један свет који неће прихватити да неко може бити песимиста у погледу "универзалне религије", како је данашњи уображени објављују.

У антихристовом краљевству се неће дозволити "неред", неће постојати "аутономне" вероисповести или свађа због "богова". Ђаво са телом човечијим ће стати у храму Божијем, као бог и сви људи са земље чија имена нису уписана у Књизи живота, поклониће му се у оквиру једног религиозног култа, јер звери "дано јој би да ратује са светима и да их победи; и дана јој би власт над сваким родом и народом и језиком и племеном. И поклонише се њој сви они који живе на земљи, чије име није записано у Књизи живота Јагњета закланог од постања света" (Отк, 13, 7-8).

За ове православне, католике и протестанте, постојаће само једна религија - антихристово "хришћанство".

Пре или касније, сви култови, "цркве" и религије биће уједињене. У тој универзалности безверја, чак ће и изабрани бити у опасности да скрену са правог пута. Када Син Човечији буде дошао, Он ће затећи човека у потпуној тмини и бездану ауто-обожења, поновно враћеног у првородни грех.  ЈЕРОМОНАХ НИЛ АРКАШУ, ЈЕРОМОНАХ ВАРВАР МОРОЈАНУ
ЕКУМЕНИЗАМ
Питања и одговори свима разумљиви

1 коментар:

  1. Занимљив текст. Аутор сајтова о Хиландару http://www.hilandar.info и везама Свете земље и Хиландара http://www.svetazemlja.info.

    ОдговориИзбриши